Према подацима Министарства финансија и привреде , у Србији су регистроване 2124 задруге, у којима чланство има 123000 грађана, а задруге су организоване у 16 задружних савеза. Од укупнпг броја задруга у Србији, 67,1 одсто су земљорадничке, 17,8 одсто су студенско-омладинске, 6,9 одсто стамбене, 4,1 одсто занатске, 0,4 одсто потрошаче задруге, док 3,8 одсто чине друге врсте задружног удруживања које се углавном могу подвести под социјално задруживање.


Земљорадничке задруге представљају потенцијал за оживљавање пољопривреде, економски и рурални развој и омогућавају смањење миграција из сеоских подручја. Међународна и домаћа искуства показују економску и друштвену предност задруга у односу на друге облике пословања, јер оне имају потенцијал за стварање сигурнијих и одрживих послова, а као начин удруживања су се показале отпотнијим и прилагодљивијим у време кризе. Држава ће учинити све да земљорадничке задруге поново буду окосница развоја пољопривреде и села и да буду укључене у све сегменте аграрног развоја и развоја села што до сада није био случај. Кроз нови закон о подстицајима задругама ће се омогућити да као и све учеснице у пољопривредној производњи користе средства из буџета јер је најбољи механизам инвестиција у пољопривреду преко задружног сектора.



У Србији тренутно има регистровано 1733 земљорадничких задруга од којих је 1503 активно. Дакле, земљорадничке задруге имају у Србији 332700 задругара и више од 100.000 коопераната. Међутим, највећи проблеми са којима се сусреће земљорадничко задругарство је нерешен статус имовине задруга која је у највећем делу у друштвеном власништву, што је у супротности са Уставом. Такође, тежак је и приступ тржишту капитала због немогућности обезбеђења гаранција, али и тежак приступ тржишту због постојања монопола, као и све већа сива економија.




Драгана Јелић, мастер менаџер